The fruiting bodies are perennial, often growing like a roof above each other; they are 80-200 mm in diameter, they are fan-shaped or kidney-shaped in plan. On the surface, they are flat or only slightly arched, concentrically sparsely striated, downy felty. They are at first whitish, often with a yellowish tint, later gray-brown to almost black or finally gray-green from the growth of algae. The edge is pale ocher or pale brown even in old age. It grows only on deciduous trees, especially on beech, less often also on hornbeam, oak and birch. It attacks living and dead trees, it forms fruiting bodies in summer and autumn. It is very abundant in mountain continuous beech stands.

Plodišta su višegodišnja, često rastu kao krov jedno iznad drugog; promjera su 80-200 mm, u tlocrtu su lepezasti ili bubrežasti. Na površini su plosnate ili tek blago zasvođene, koncentrično rijetko isprugane, paperjasto pustene. Isprva su bjelkaste, često žućkaste boje, kasnije sivosmeđe do gotovo crne ili na kraju sivozelene od rasta algi. Rub je blijedo oker ili blijedosmeđ čak iu starosti. Raste samo na listopadnom drveću, osobito na bukvi, rjeđe i na grabu, hrastu i brezi. Napada živa i mrtva stabla, stvara plodišta ljeti i u jesen. Vrlo ga ima u planinskim kontinuiranim bukovim sastojinama.

Плодна тела су вишегодишња, често расту као кров једно изнад другог; пречника су 80-200 мм, у плану су лепезасто или бубрежасто. По површини су равне или само благо засвођене, концентрично ретко пругасте, пухасто филцане. У почетку су беличасте, често жућкасте, касније сиво-браон до скоро црне или на крају сивозелене од раста алги. Руб је бледо окер или бледосмеђи чак и у старости. Расте само на листопадном дрвећу, посебно на букви, ређе и на грабу, храсту и брези. Напада жива и мртва стабла, у лето и јесен формира плодишта. Веома је богат у планинским непрекидним буковим састојинама.

Plodnice sú trváce, často rastúce strechovito nad sebou; v priemere majú 80-200 mm, v pôdoryse bývajú vejárovité alebo obličkovité. Na povrchu sú ploché alebo iba mierne klenuté, sústredne riedko pásikavé, páperisto plstnaté. Sú najprv belavé, často so žltkastým odtieňom, neskoršie sivohnedasté až takmer čierne alebo napokon od nárastov rias sivozelené. Okraj býva i v starobe bledookrový alebo bledohnedastý. Rastie iba na listnatých stromoch, najmä na buku, menej často i na hrabe, dube a breze. Napáda živé aj odumreté stromy, plodnice tvorí v lete a na jeseň. V horských súvislých bukových porastoch je veľmi hojný.